Када погледа иза себе, човек се увек сети оних лепих доживљаја које никад неће заборавити. Једно путовање је оставило на мене тако јак утисак по уживању, дружењу и смеху, да га никад нећу заборавити. Ово је репортажа о мом путовању у Грчку у коју сам путовао као један од четрдесет пет најбољих ученика Градске општине Нови Сад.
У раним јутарњим сатима и по прохладном времену, кренули смо на наше путовање. Док су километри остајали за нама, напустили смо облачну Србију, а затим и сунцем окупану Северну Македонију и напокон ушли у Грчку. У касним послеподневним сатима, стигли смо у Солун и имали панорамско обилажење града. Након обиласка града, где нам је водич објашњавао све наважније објекте и како су они настали, напустили смо Солун и стигли на наше прво преноћиште, у мали приморски град Паралиу. Лаганом шетњом, уживајући у предивним мирисима мора, добром дружењу и забави, завршио се наш први дан боравка у Грчкој. Собу сам делио са три другара и супер смо се слагали.

Са првим сунчаним зрацима, почео је наш други дан боравка у Грчкој. Кренули смо из Паралие ка нашем одредишту, острву Крф. Током пута, обишли смо и неке најзначајније локалитете из грчке културе и историје. Први предах од пута смо направили у светом храму Свете Петке, где смо имали прилику да целивамо део моштију Свете Петке и да се умијемо светом водом са извора.

Наше друго стајалиште је било радионица икона Зиндрос у грчком граду Каламбаки, где смо имали прилику да се упознамо са техникама израде светих икона. Посету овој регији, завршили смо у манастиру Велики Метеори, најзначајнијем и највећем манастиру саграђеном на стенама. На овом светом месту смо имали прилику да слушамо моја четири другара и њихове рецитације у улогама Јустина Поповића, Михајла Пупина и осталих.

У касним поподневним сатима, стигли смо у град Игуменицу где смо се убрзо укрцали на трајект и упутили се ка острву Крф. Уз песму “Тамо далеко”, леп залазак сунца, дружење и лагани поветарац, уживали смо у путовању трајектом, док је Крф полако израњао из плаветнила мора. Наш хотел се налазио у малом месту Беницес које је удаљено двадесет минута од главног града острва Крф. Када смо стигли у хотел, дочекало нас је особље хотела и матуранти из Врања, који су нас позвали на журку добродошлице. Сместили смо се у наше собе и уживање је могло да почне. Тако се завршио и наш други дан боравка у Грчкој.


Освануо је, по мом мишљењу, најзанимљивији дан овог путовања. Пробудили смо се и спремили се за посету градској кући у главном граду Крфа. За мене је овај дан био нешто посебно, јер сам први пут у свом животу обукао српску народну ношњу. Стигли смо у Крф и кренули ка градској кући, где нас је чекала градоначелница. Посета градској кући је нешто што нећу никада заборавити. Мој задатак је био да носим погачу коју смо поклонили као знак братства између српског и грчког народа. Нашу посету је снимала и грчка телевизија.

Након посете градској кући, отишли смо да уживамо у лепотама овог града. У послеподневним сатима,обишли смо луку Гувију, место где су била прва савезничка искрцавања у Првом светском рату. Круна овог прелепог дана,било је октобарско купање у мору које дало посебну драж овом нашем путовању. Дан се,као и увек, завршавао са дружењем и смехом уз песме разних балканских извођача.

Јаким ветром и сунцем које је обасјавало наш хотел, почео је четврти дан нашег путовања. Тог дана сам добио задатак да испред групе рецитујем речи нашег истакнутог војсковође , војводе Живојина Мишића испред Српске куће. Кренули смо ка нашој првој станици, граду Крфу, где су нас дочекали Срби који живе тамо и један од наших истакнутих историчара, Љубомир Сарамандић. Обучен у традиционалну српску униформу, поносно и са сузама у очима,изговарао сам речи чувеног Живојима Мишића.




Након Српске куће, отишли смо острво Видо, острво које у нашој историји представља симбол страдања српског народа. На Виду смо обишли Плаву гробницу, маузолеј и имали смо прилику да слушамо сјајне рецитације које су нам приредили наши другови и другарице. Такође, Љубомир Сарамандић нам је причао о страдању наших предака приликом повлачења преко Албаније и опоравку на овом маленом острву. Након Вида, у послеподневним сатима, пуни утисака, вратили смо се у хотел и комплетирали овај јако занимљив дан.


Наш претпоследњи дан овог узбудљивог путовања, почео је посетом споменику бораца Дринске дивизије, где су наше другарице рецитацијама одале почаст палим борцима, а затим нам је наш водич одржао предавање о борцима Дринске дивизије. После споменика борцима Дринске дивизије, упутили смо се ка старијем делу града Крфа, Канониу, где смо уживали у прелепим погледима на Јонско море и остатак острва Крф.

Обишли смо манастир Влахерну, где смо могли и да купујемо сувенире. Током наше посете овог дела града, имали смо прилику да гледамо слетање авиона на међународни аеродром на острву Крф, где смо имали осећај да нам авион лети тик изнад главе. Након Канониа, као нашу последњу станицу на острву Крф, обишли смо храм Светог Спиридона који стоји поносно у центру града и чува мошти свеца по коме је и добио име. Након тога, отишли смо да купимо наш последњи гирос код наше омиљене продавачице која нас је ових протеклих пет дана дочекивала са осмехом и испраћала са истим. По повратку у хотел смо отишли да се још једном окупамо у топлом Јонском мору. Ово купање ћемо сви памтити по нашим осмесима док смо се прскали морском водом и док смо играли одбојку на плажи. Дан смо завршили доделом поклона за све ученике, а то је заједничка слика испред градске куће у главном граду острва Крф. Сузама, смехом и наравно песмом док смо потписивали слике једни другима.

На нашу жалост, освануо је и тај дан када смо морали рано ујутру да кренемо на трајект који је водио са острва Крф ка копненом делу Грчке. Са сузама у очима, опраштали смо се од острва и полако улазили на трајект. Када смо стигли у Игуменицу, искрцали смо се са трајекта и наставили наше путовање ка нашој последњој станици у Грчкој, Српском војничком гробљу Зејтинлик у Солуну. На Зејтинлику нас је дочекао нови чувар овог гробља,Крстимир који је наследио нашег најстаријег чувара овог гробља,Ђорђа Михајловића. Чувар Крстимир нам је показао гробље, костурницу и испричао укратко о гробљу. Након Зејтинлика,кренули смо кући, у наш Нови Сад.Уз смех, певање, сузе и дружење,време је брзо пролазило и коначно смо стигли кући. У Нови Сад смо стигли у раним јутарњим сатима,а када смо изашли из аутобуса наши родитељи су трчали пред нас у жељи да нас загрле и кажу нам да смо им недостајали. Опроштај са другарима био је тежак, пун суза, док смо грлећи се обећавали једни другима да ћемо се видети ускоро.

Нажалост, ово путовање је за мене било прекратко,али се надам да ће бити још оваквих прилика где ћемо моћи заједно да путујемо . Ово путовање је оставило на мене прелепе утиске. Поносан сам и пресрећан што са добио прилику да представљам своју школу и свој град на овом величанственом путовању. А сигуран сам да ћу остати у контакту са свим другарима које сам упознао. Наша потписана групна слика, као и мајица града Новог Сада,има специјално место у мојој соби. Ово је заиста било једно ново и непроцењиво искуство.
Никола МИЉКОВИЋ 8-2