Урош Богданић – возач спортског картинга
Индустријска револуција покренута у Великој Британији половином XVIII века променила je како свест човека тако и свет који нас окружује. Парна машина је очарала човека и дала му разне идеје које су у наредним годинама и вековима достигле највеће висине. Технологија је данас саставни део живота свих нас, а оно што нас је одувек фасцинирало јесте брзина. О брзини причају сви, било да причамо о решавању математичких задатака, трчању или вожњи аутомобила. Једно од највећих људских достигнућа јесте аутомобил који нас за кратко време превезе од почетне до крајње тачке нашег пута. Велики број фабрика широм света се такмичи чији ће модел аутомобила изгледати лепше, моћније, те чији ће модел бити бржи и достићи највећу могућу брзину која изазива адреналин код човека, а која нас све интригира.
Да бисмо дошли до најбржих аутомобила данашњице, а то су модели из фабрика Порше, Ферари, Ламборџини, те модела формула које се тркају широм света, морамо почети ситним корацима, те крећемо од малих стаза, малих и младих возача, тј. од картинга и нашег педставника Уроша Богданића, ученика 5-2, и једног од малобројних такмичара из Србије који жели једнога дана да засија и крочи на стазе којима се возе аутомобили брзинама преко 300km/h.
Урош представља себе, свој клуб и нашу земљу широм Европе на малим стазама, а нама ће кроз један кратак интервју приближити овај врло занимљив спорт.
Лена: Откуд љубав према картингу и тркама?
Урош: Када сам био млађи, редовно сам ишао на трке формуле 1 које су биле одржаване на Хунгарорингу, и одатле љубав према тркама и ауто-спорту.
Лена: На који начин и где се тренира картинг? Приближи нам својим речима свет ауто-спорта.
Урош: Картинг је специфично возило у које када седнете имате осећај као да седите на земљи. Мотор који возим је Ротаџ, 125cm и 13 коњских снага МИНИ категорије. Стазе на којима се возе трке морају имати минималну дужину од 800м, безбедне кривине и адекватну ширину од 7 метара . У Србији постоје четири стазе за картинг, али од тога је само једна адекватна за трке, а то је стаза на Ада Хуји у Београду. Картинг се тренира вожњом, што више кругова, то је бољи тренинг. Тренира се начин уласка у кривину, начин изласка из кривине и различити стилови вожње. Тренира се вожња по сувом времену, али и по кишним условима која захтева потпуно другачији стил вожње, друге гуме и другачије преносе. Потребно је знати када се сме започети обилажење некога, а када не, старт, стил вожње који се зове затварање што је одбрана када вас неко покушава обићи. Тада губите на брзини и ако нисте први, бежи вам група испред вас, али можете да сачувате своју позицију, која је по вашој процени у том тренутку вредна одбране. Ауто-спорт је адреналински спорт. Од возача захтева прибраност, снагу, брзе рефлексе, концентрацију, правовремену реакцију возача и контролу над возилом. Поента је направити што бржи круг и што бољу позицију у односу на друге возаче.
Лена: Када си, Уроше, одвозао свој први круг?
Урош: Први круг одвозао сам јуна 2019. године на Ада Хуји у Београду када сам имао 8 година.
Лена: Колико времена ти је потребно да се спремиш за једну трку и шта је потребно да урадиш пре ње?
Урош: Потребно је четири дана вожње (тренинга) на стази на којој ће бити трка, а уколико никада раније нисам возио на тој стази, треба ми и више времена. Ако су промењени услови на стази а возио сам је, онда је такође потребно више дана, као да сам први пут на њој. Услови на истој стази у пролеће нису исти као на лето или јесен због температуре асфалта, влаге и падавина. Пре трке потребно је да сам ја ментално и физички спреман, да ми је картинг подешен у складу са условима на стази, а то значи да су преноси адекватни, гуме у складу с временом, притисак у гумама подешен у складу са температуром асфалта и да је шасија подешена спрам грипа на стази и најбитније да понесм срећу са собом.
Лена: Да ли у Новом Саду постоје услови за тренинг?
Урош: У Новом Саду, нажалост, нема услова за овај спорт и због тога тренирам или у Београду или на стази на којој ће се одржати трка.
Лена: Да ли волиш брзу вожњу и да ли је овај спорт опасан?
Урош: Волим брзу али безбедну вожњу. Овај спорт је врло опасан уколико се не користи заштитна опрема.
Лена: Коју врсту заштитне опреме користиш?
Урош: У заштитну опрему спада ватроотпорно одело, рукавице, патике са равним ђоном, кацига, костобран и штитник за врат. Сва опрема мора имати хомологацију од стране ЦИК ФИА.
Лена: Како успеваш да ускладиш спорт и школу?
Урош: Док сам на тркама, слободно време користим за учење, рад домаћих задатака и пропуштених школских радова како би се што мање осетио мој изостанак. Током летњег распуста прочитам лектире за наредну годину, што ми доста олакша недостатак времена када су трке у току школске године.
Лена: Да ли постоји неко у мотоспорту на кога се угледаш?
Урош: У мотоспорту највише се угледам на возача Формуле 1 Макса Верстапена. Он је најмлађи возач Ф1 икада, ушао је са 18 година. Овогодишњи је првак и вози за Ред Бул.
Лена: Помоћу спорта људи могу да остваре снове обичног човек ,а то је да посете велики број земаља света и да кроче на различите континенте. Да ли би поделио са нама које си све државе посетио и које још ниси, а волео би?
Урош: Ја сам захвалан овом спорту што ми је омогућио да пуно путујем и обиђем много земаља. До сада сам са картингом обишао: Мађарску, Аустрију, Словенију, Италију, Француску, Чешку, Белгију, Португал и Бахреин. Надам се да ће бити нека трка и у Јапану, јер бих волео да одем и возим тамо.
Лена: Опиши нам како изгледа дан трке.
Урош: Дан трке је веома узбудљив, помало напет и јако напоран. Дан почиње изласком на прву вожњу која се зове њарм-ап. На њарм-апу се вози пет минута. То је као тренинг загревања на ком механичари заједно са возачем проверавају да ли је сет-ап на картингу добро подешен за трку. Након тога званично крећу трке које су распоређене по категоријама. Постоје микро, мини, јуниор, сениор и ДД2. Ја возим категорију МИНИ. Трка стартује са стартног места које је одређено на квалификацијама, које се на већини трка возе дан пре трке. Квалификације се возе у трајању од пет до осам минута, где се позиције одређују по најбрже одвезеном кругу. На дан трке углавном имамо три које се бодују. Резултати са све три трке се сабирају и потом се објављује листа са освојеним бодовима, казнама и крајњим резултатима.
Лена: Који је најбољи резултат који си постигао?
Урош: Мој најбољи резултат био је друго место на чувеној стази Ле Ман у Француској, на РМЦ Интернационалном Тропхy у микро категорији 2021. године. За сада сам једини са простора Балкана који је успео да стигне до подијума на картинг стази у Ле Ману. За мене је такође велики успех што сам успео до сада да освојим тикете за учешће на Гранд финалима 2021. године у Бахреину у микро категорији, где је учествовало 36 возача из читавог света и 2022. године у Португалу где је учествовало у Мини категорији 72 возача такође из читавог света. Да би освојио тикет, потребно је освојити прво место шампионата за који возиш. Такође сам првак Србије у МИНИ категорији за 2022.годину.
Лена: Да ли постоји неки возач у мотоспорту кога би волео да упознаш?
Урош: Волео бих, наравно, да упознам свог идола Макса Верстапена.
Лена: Шта би волео да постигнеш кроз овај спорт?
Урош: Волео бих да дођем на позицију возача Формуле 1, као што је то успео и Макс Верстапен.
Лена: Хвала ти, Уроше!
Слушајући и разговарајући са Урошем дошли смо до великог броја информација и вероватно себе у неком моменту замишљали како стављамо кацигу на главу, седамо у картинг или болид формуле и возимо великом брзином.
Оно што је јако важно и на шта велики број спортиста скреће пажњу јесте да се возило којим ви управљате и којим управљају професионални возачи у многоме разликују, јер су њихова возила дизајнирана само за трке и све је подређено томе, док су наша возила направљена како би нас мањом брзином пребацила до жељене тачке и тиме нам уштедела драгоцено време. Најважнија ствар о којој треба да водимо рачуна јесте сигурност и безбедност свих учесника у саобраћају, почев од возача свих превозних средстава до пешака. Безбедност и сигурност пре свега.
Лена СПАСОЈЕВИЋ 7-4
уз малу помоћ наставника Јоване КНЕЖЕВИЋ и Александра ЛУЧИЋА