У свом животу сваки човек има оне тренутке који ће му заувек остати у сећању. Један од догађаја који је на мене оставио посебан утисак по добром друштву, занимљивом учењу и уживању је боравак у Истраживачкој станици Петница. Ово је репортажа о мом боравку у Петници.
Први дан када сам дошао у ИСП било је хладно јутро са сивим облацима изнад нас. Сместио сам се у собу, а убрзо су ми се придружили другари Петар, Огњен и Јусуф. Упознао сам доста нових пријатеља из много различитих градова Србије и околних држава. Након уводног састанка и предавања имали смо комплетан обилазак станице, вечеру и упознавање са предавачима и другарима који су стигли мало касније. Пуни утисака завршавамо први дан боравка у Истраживачкој станици, нестрпљиво ишчекивајући ново јутро и нове изазове.
Други дан је почео веома занимљиво, били смо подељени на две групе ЛНШ 2 и ЛНШ 3, ја сам упао у ЛНШ 3. Наставило се са лабораторијским вежбама из хемије и биологије. Лабораторијске вежбе на мене су оставиле посебан утисак јер никад раније нисам имао прилику да будем у истраживачкој лабораторији и да рукујем са лабораторијским прибором. Након ручка и лаганог одмора, имали смо предавање о наукама, а затим су нам представљене теме за наше истраживачке радове. Предавањем о безбедности на интернету завршио се други дан боравка у истраживачкој станици.
Још један јутарњи састанак отворио је трећи дан боравка у Петници. Након преподневног предавања из психологије и физике, а касније и из биологије, кренули смо са нашим истраживачким радовима из области које смо изабрали. Моја област истраживања је била историја, а тема “Омладинске радне акције у Федеративној Народној републици Југославији”. Дан смо завршили са научним вишебојем где су сарадници презентовали своје истраживачке радове.
Четврти дан боравка у Петници донео је и прве теренске вежбе. Имали смо теренске вежбе из области археологије, где смо обишли Петничку цркву и истраживали археолошка налазишта у оквиру њеног дворишта и геологије где смо први пут обишли Петничку пећину. Четврти дан боравка у Петници завршен је веома занимљивим предавањем из историје које нам је дочарао професор Душан Марковић.
Излет на планину Повлен је обележио пети дан боравка у Петници. Ујутро смо устали доста раније и аутобусом отишли на средњи врх Повлена са надморском висином од 1031м. Уживали смо у прелепим пејзажима и упознали смо многе биљне врсте које постоје у овом крају. Након нашег невероватног излета на Повлен, дан се завршио са опуштајућом и укусном вечером и једним лепим дружењем.
Упркос кишном јутру које је обележило шести дан боравка, заједно са нашим сарадницима изашли смо напоље и на Петничком језеру урадили теренске вежбе из биологије и географије. Послеподневне активности је обележило предавање из области астрономије које нам је дочарао професор Станислав Милошевић. Након занимљивог предавања, радили смо на довршавању наших истраживачких радова и имали радионицу о јавном наступу и вештинама презентовања, а главна тема те радионице је била трема при јавном наступу.
Освануо је последњи дан нашег боравка у Петници, дан кад треба да презентујемо шта смо радили и научили. Једна за другом ређале су се презентације пуне занимљивих и корисних информација. Уз смењивање осмеха, аплауза и загрљаја свима је дан брзо прошао и званично је завршена још једна Летња научна школа. Након свих презентација уживао сам са другарима у нашој последној попијеној кафи и последњем поједеном чизкејку који су били као и увек укусни. За крај смо имали дружење до раних јутарњих сати уз лепу мелодију клавира, песама и смеха. Тако смо завршили наш боравак у Истраживачкој станици Петница.
Следеће јутро почело је са јаком кишом јер је ваљда и небу било жао што се наше истраживање и дружење завршило. Родитељи су долазили по нас, а ми смо лагано са сузама у очима и обећањем другарима да се видимо ускоро, напуштали предивну Петницу. Иза нас је остала једна велика авантура и незаборавно искуство.
Петница је оставила јако велик утисак на мене, сва та пријатељства и сва та знања стечена тамо. Остале су и разне успомене, наша заједничка слика, потписана мајица и мноштво сувенира које ће ме подсећати на ово незаборавно дружење које ће ми сигурно остати урезано негде дубоко у сећању. Надам се да ћу добити позив да будем на семинару и следеће године, како бих опет био са свим тим дивним људима, од тете која кува кафу у кантини до наших истакнутих ментора и сарадника који су несебично делили са нама своје знање и искуство.
Никола МИЉКОВИЋ, ученик 8-2