Дана 19.06.2025. године смо испратили наше матуранте прославом матурске вечери у ресторану „Ексклузив“ у Новом Саду. Прослава матурске вечери протекла је у прелепој атмосфери испуњеној песмом, игром и дружењем. Са поносом истичемо да нам је велико задовољство што је наша школа и ове године изнедрила једну успешну генерацију матураната којима желимо срећан наставак даљег школовања.
Драги моји,
Све што је лепо траје кратко. Или барем често имам такав осећај.Мени се чини да су ове четири године пролетеле.Сваки дан,сваки сат улазила сам у учионицу са великим весељем јер сам знала да сте ту Ви због којих вреди ићи даље.
Уживала сам посматрајући Вас како растете пред мојим очима, како из дана у дан напредујете и ширите прозор кроз који посматрате свет.
Као увек до сада питам се јесам ли у ове четири године направила заиста све што сам могла?Јесам ли Вам успела усадити довољно знања и људских вредности које ће Вам помоћи да се снађете у данима и годинама које су пред Вама?Желим веровати да јесам, у дубини душе маштам о томе да ће те у годинама које долазе препознати речи, реченице које сам неуморно понављала верујући да ће моја искреност и уверење у исправност онога што радим допрети до Вас.
Четири године делили смо све лепо и оно мање лепо што живот доноси.Заједно смо „градили кућу“.Посебну, јединствену кућу.Надам се да смо поставили чврсте темеље.
Хвала Вашим родитељима који су и Вама и мени током ове четири године била права, безрезервна подршка без које не бисмо могли квалитетно напредовати.
Желим да храбро и без страха кренете у сусрет будућности.Немојте се ничега бојати- САМО НЕБО ВАМ ЈЕ ГРАНИЦА!
Иако се више нећемо виђати и дружити тако често, ја ћу увек бити „ту негде“, увек уз ВАС.И за крај, који заправо није крај него нови почетак…једна лепа мисао.
„ЈЕДИНА ВАЖНА СТВАР, КАДА БУДЕМО ОДЛАЗИЛИ, БИЋЕ ТРАГОВИ ЉУБАВИ ШТО ЋЕМО ИХ ОСТАВИТИ ЗА СОБОМ.“
Ваш Одељенски старешина : Мирјана Вуксановић
8-2
Поштовани наставници, родитељи и драги гости,
пред вама је одељење које је можда бројем било мало, али је енергијом често надјачавало читаву смену.
Одељење које има врхунске такмичаре и спортисте, одељење креативних, спонтаних, оригиналних.
Они су као породица. Мала, гласна, забавна, и повремено, у свом стилу, непредвидива.
Било је дана кад су сви били сложни као прсти на руци, али и дана кад су се качили око тога ко је први рекао коме да ћути.
Препирали су се тихо, а мирили гласно, уз смех и неки нови договор.
Памте се и дани кад је у учионици били тишина, а то је знао да буде највећи шок за наставнике.
Ово је одељење које је знало да насмеје онда кад смо били уморни, и да покаже зрелост кад је било најважније.
Поздравимо снажним аплаузом наше драго, сложно, посебно одељење VIII2 –које носи другарство као највећу диплому.
Одељенски старешина: Дејан Ђоровић
🎓 Драги мали матуранти,
Данас није обичан дан. Данас се затвара једно поглавље ваше животне књиге — поглавље пуно игре, школских другарстава, првих петице, несташлука и великих снова.
Прошли сте кроз осмогодишње путовање — научили сте да читате, рачунате, маштате, делите и праштате. Научили сте и шта значи бити друг, како се радује успеху, али и како се подиже после пораза.
Из школе „Васа Стајић“ сада крећете у нове победе. Промене су пред вама: нова школа, нови предмети, нови наставници… али стари добри ви – радознали, духовити и, надам се, одговорни! 😊
Не могу а да не додам нешто што ми срце пуни поносом: били сте одељење које су сви наставници волели. Занимљиви, вредни, дружељубиви — са вама је сваки час био и лекција и смех и радост. Ваше идеје, ваша енергија и начин на који сте били ту једни за друге — тога ћу се увек сећати са осмехом.
Хвала вам што сте ми били најшаренија, најгласнија, најдража генерација. Нека вам путеви буду прави, срца широка, а торбе лакше него до сад.
Срећно, мали–велики људи! 🌟
С љубављу и поносом,
ваш одељенски старешина Лидија Родић
8-4
Ја имам у компјутеру фолдер по називом „Моја последња генерација старешинства“, и верујте ми нисте само последња већ и најбоља генерација којој сам био одељенски старешина. Била је лепо ове четири године познавати вас, дружити се са вама и бити ваш Бане.
Од првих дана петог разреда некако сте ме „купили“, вашом дечјом искреношћу, енрегијом и радозналошћу. Јесте, у почетку је постојао мањи проблем са хигијеном учионице, али смо га лако и брзо решили већ током првог полугодишта.
Социометријски тест који сам урадио на почетку петог разреда показао је да имамо неколико популарних дечака и неколико популарних девојчица у одељењу. Да имамо оног ко никада не псује и оног ко псује као кочијаш. Написали сте са ким волите да учите, дружите се ван школе и седите у клупи. Показали сте да постоје групице најбољих другова и најбољих другарица, али боже мој, па то је сасвим нормално. Када вас гледам сада, након четири године, видим да се није много тога променило. Ипак, желим да нагласим да ми сада изгледате као група лепих и паметних тинејџера која зна шта хоће, зна да решава своје проблеме, и зна да се постави према другима.
У шестом смо бројчано порасли, дошле су нам две мале рускиње. У почетку тихе и повучене, али вредне и отресите. Језичка баријера није постојала, јер су српски језик брзо савладале. Временом су се здружиле и постале део нас као да су ту од вртића.
На крају шестог нас је напустила Тара, отишла је да успе и реализје своје уметничке и плесачке амбиције. На крају седмог је отишао и Предраг.
Осми је некако пролазио мирно, и да се није десила обустава наставе, била би ово једна опуштена и мирна школска година. Не кажем да на крају није тако и испало, све сте урадили на најбољи начин, смерно и успешно, чак и боље него претходних година.
Ето нас сада на крају, ви сте млади, лепи и сретни јер очекујете фантастично вече и одличан провод. Провод, који вам помало квари зебња пред малу матуру. Одмах да вам кажем ја не бринем, решићете ви и ова три „тестиса“ без по муке.
Исто тако знам да ћу се у будућности сретати са младим, лепим и успешним људима. У то име вас поздрављам и желим вам сву срећу на вашем путу освајања света.
Одељенски старешина: Бранислав Андрић
8-5
Одељење које ће њихова разредна заувек памтити – не само зато што су били изузетно добри, вредни и одговорни, већ и зато што су били њено прво одељење које јој је подарило четири године пуне лепих тренутака.
У овом разреду неговало се знање, али и разумевање, тимски рад и ведрина. Наставници су увек истицали да су са задовољством држали часове пред њима, јер су пред собом имали ученике који слушају, сарађују, питају, уважавају и активно учествују у раду. Били су одговорни и предани, али и искрено повезани једни с другима.
Посебну вредност овог одељења чини њихова емпатија и брижност коју су исказивали према свом другу коме је она посебно била потребна. Са пажњом, љубављу и отвореним срцем, показали су да снага једног разреда не лежи само у знању и успесима, већ у људскости.
Њихова разноликост по интересовањима – неки занесени спортом, неки модом, неки музиком, неки глумом, а неки навијачким жаром – учинила је да те различитости управо чине богатство и харизму одељења.
Заједнички тренуци, попут одбојке на Штранду, остали су симбол сложности и ведрог духа. Знали су да уживају у малим стварима – и да у сваком тренутку пронађу разлог за смех, дружење и добру забаву.
Одлазе из основне школе као зрели, одговорни и топли млади људи – и тако остављају свој траг у школи, а највише у срцу своје разредне који се не заборавља.
Одељенски старешина: Милка Мајкић
