Дан сећања на српске жртве у Другом светском рату је државни празник Републике Србије. Овај празник се празнује 21. октобра и обележава радно. Обележава се као спомен на 21. октобар 1941. године и крваву јесен 1941. године када су немачке окупационе трупе извршиле масовни ратни злочин над цивилима у Крагујевцу и широм Србије.
Повод за стрељање били су немачки губици након сукоба са припадницима устаничког покрета. У акцији здружених снага партизана и четника са немачким трупама, на путу између Крагујевца и Горњег Милановца, било је жртава на обе стране. Немци су изгубили 10, док је 26 војника било рањено. Немачки заповедник у Србији генерал Франц Беме издао је наређење да се за једног убијеног немачког војника стреља 100, а за једног рањеног 50 цивила.
У знак сећања на жртве стрељања Шумарице су претворене у спомен-парк. Унутар меморијалног комплекса налази се 10 споменика подигнутих на местима где су се налазиле хумке стрељаних. Централни споменик представља Споменик стрељаним ђацима и професорима, аутора вајара Миодрага Живковића. Постао је симбол Спомен-парка и града Крагујевца. У оквиру парка се налази и Музеј 21. октобра.
Дан примирја у првом светском рату – М. Шаренац
Дан примирја у првом светском рату – 8-1
Дан када се одиграла “Крвава бајка”: Потресни стихови Десанке Максимовић сведоче о стравичном догађају у Крагујевцу
Дан ослобођења Новог Сада у Другом светском рату
Дан ослобођења Новог Сада у Другом светском рату обележава се сваке године поводом 23. октобра 1944. године, када су борци Новосадског партизанског одреда ослободили Нови Сад, а из њега се повукле последње фашистичке окупационе трупе.
Нови Сад од 1975. године носи име Град херој, када је добио Орден народног хероја због жртава које је претрпео у рату. Сећамо се знаних и незнаних јунака и обичних људи који су жртвовали сопствене животе. Славолуци и цвеће и раздрагано клицање нису могли да изразе сву радост становника који су се из језивог сна фашистичке владавине пробудили за радосни дан потпуног ослобођења.
Младе генерације треба да воде рачуна о славној прошлости коју су нам преци оставили, како би нашим потомцима оставили слободну, развијену и снажну домовину. Управо из тог разлога ученици историјске секције су на часовима историје одржали кратка предавања и изложили своје радове у холу школе.
Наставница историје Мирјана Вуксановић и њени секцијаши ( више од 139 чанова)