Србија обележава Дан државности, као подсећање на Сретење 1804. године, када је подигнута револуција и почело ослобађање од Турске, и исти датум 1835. године, када је донет први модерни устав Србије.
Сретење је државни празник којим се обележавају два значајна историјска датума битна за културно-историјски и национални идентитет Срба.
Тог дана 1804. Године, српски устаници, предвођени Ђорђем Петровићм- Карађорђем, на Збору у Орашцу одлучили су да покрену Први српски устанак.
Устанички скуп, одржана у Орашцу, представља почетак обнове српеке државности после вишевековне отоманске власти.
Такође, 15.фебруара 1835. године у Крагујевцу донет је Сретењски устав, први устав Србије и један од најдемократскијих и најлибералнијих устава тог времена.
Дан државности Србије празнује се 15. И 16. Фебруара, а поново је почео да се обележава од 2002. године.
Народна веровања и обичаји
Ако је на Сретење сунчана дан и медведи изађу из јазбине и упчаше се своје сенке, па се врате назад, верује се да ће зима потрајати још шест недеља.
На Сретење се срећу и раздвајају зима и лето. Од Сретења дани постају дужи, а ноћи краће, па се у народу каже „ Сретење обретање „. Обичај је да се на Сретење обавезно пале свеће јер се сматра да пламен има скривену чаробну моћ и да ће кућу штитити од грмљавине и других несрећа.
Празник се слави од времена цара Јустинијана, у црквеном календару је обележен црвеним словом, а у Србији има велико значење и симболику. Сретење се слави и као крсна слава.
Ученици историјске секције су обележели празник израдом паноа, презентација и часовима посвећеним овом значајном датуму.
Наставница историје Мирјана Вуксановић
